Kartografi duše
ispustiše njeno ostrvo
Vosak u ušima namjere,
povez preko očiju straha
vezanje za jarbol života
bjehu uzalud
Na njene hridi
nasukah svoje jedro
sretan što se
kopnom spasih
Za morem čeznem
na suvom kopnim
Ona opet, lagano
igrajudi se astrolabom
i kompasom mojim
smijuci se
dugim pogledima
niz pučinu
sasvim nenadano
odriješi mi cime
Ležedi uzet
vjetrom snova
u skrhanoj barci
tijela vremena
nastavljam plovidbu
makar
među zvijezdama
69
Hodanje u Snu
Suđena
Ima milion načina
da se srce razbije
i onda sitna srča
pod tepih zaborava pomete
Ima bezbroj razloga da te
nikada ne pomenem ,
a samo tvoje ime je krivo
za ožiljke na mojim usnama
Znam i miris tvoje kose
na vjetru jenjava
sto sam dalje od tebe
a pratim ga kao pas
Evo ležim pod zvijezdama
i kao da je neko iglom
probušio crni zaslon neba
da iscrta tvoj lik koji sija
Eto, sud neba veli svoje
al jedno pitanje muči
ispod bijele zastave:
Zašto je moje srce odabrala?
70
Hodanje u Snu