LI JEK TVOJ
Ja gledah u prazno,
i njegovah svoju bol.
Ne vidjeh ljepotu,
što je dao Bog.
Mislih, to je sudbina,
života nije briga.
Zašto sam ja tu?
Dunjaluk je tvrd,
dragi moj.
Ne znadoh da imam
odgovor na sve,
na polici jednoj stoji,
i ceka me.
Godinama moli,
Uzmi me – citaj!
Ja sam lijek tvoj.
Cekam da uzmeš terapiju sam.
Ja uzeh knjigu kad dotakoh dno.
Bravo! Svatih da nisam sama,
Ipak je još neko tu.
Taj neko je Gospodar moj,
Gospodar, a tako Dobar i Blag.
Svaku grešku našu zna i prašta.
Knjiga
Knjigo pametna i mudra.
zašto si stajala sama,
da takve rijeci ne znam ja.
Da!
Neko me još voli,
I posla mi rijeci te,
da shvatim ovo što se
život zove.
Knjigo plemenita,
dovoljna mi je jedna rijec,
da dobijem preokret,
da srce moje zasja,
oduši oduška da.
Uzmi. Citaj. Znaj.
Knjiga ta nije san,
Ona se zove Kur’an.
Amin!
— I.S