SUZA
Suzo padaj, uguši me,
jadu moj, uništi me.
Srce nece da se preda,
istina ga para cijela.
Istino bježi neka laž pobijedite,
probudite me iz sna ovog.
Šta uradi da zaslužih,
kob ovu što me prati.
Što ne pomogog bicu,
meleku od ljudskog roda.
Zar da takva bica pate,
i svoj život rano završe.
O, Allahu dragi, mili,
ne kukam, vec govorim zar
dobrota takva nije zaslužila bolji život,
i dom topli da ga grijemo?
Misli mi se roje same da li
mogoh da mu pružim još
života – boljih dana.
Neka tugo sada kucaj,
Otvorena su ti širom vrata.
Ja ne upoznah radost,
pa mi tebe trpiti teško nije.
Izaci iz mene lako neceš.