MALI ZAPISI VACI
Vi, mali zapisivaci na mojim ramenima,
Jeste li se umorili?
Zamolite Ga da precrtate
pogrešne treptaje, korake,
želje, poglede, nadanja,
zamolite Ga da obriše pogrešno.
Ja od stida nemam kud,
od stida naprsa bolna leda prepuna tereta.
O, mali zapisivaci,
koliko vam je još ostalo do kraja,
valja li mi poc’ na dug put,
hoce li mi duša pakovat’
Prtljag, a telo oblacit’ cefine?
Doista je ovo tlo trošno,
isuviše zamorno,
isuviše bolno,
isuviše prolazno.
— Lejla Ugljanin