MOJ HIDŽAB – MOJE
POKRI VANJE
Noc. Zatvorena u cetiri zida – sama, bez igdje ikoga. Napuštena od svih robova Njegovih, a sama s Njim. Misli se skupljaju kao jata ptica u gnijezdo svoje. Odjednom pitanja zašto Mu se ne pokoriš? Zašto taj komad platna ne staviš? Zašto? Zašto? Zašto? Suze naviru kao iz cesme. Odgovor jasan imam, ali šejtan prokleti svoje izgovore namece. Odjednom posustajem, pa odustajem. Ponovo dolazi Njegova milost (od milostivi Najmilostiviji), pa kažem sebi, a šta ako taj dan kojeg si sebi odredila, da staviš krunu Islama ne docekaš, šta ako sutra umriješ? Pa se namecu price kako ceš izaci sa društvom, još si relativno mlada, nije to za tebe. Kažem im zar mogu sebi dozvoliti nešto što nije dobro za mene da uradim? Oni nijemi, šute. Rekli bi nešto, ali naravno izgovora nema. Zar da ovu milost koju mi Gospodar Uzvišeni šalje, i kojom me obasipa ne iskoristim.
Ni Ramazan ne docekah, stavih taj komad pocašceni platna na svoju glavu. I evo, danas skoro pa 2 godine poslije pokrivanja ne mogu nabrojati puteva koliko mi se otvorilo. Svakoga dana sve više i više Elhamdulillah napredujem. Sreca kao zid golema.
Svojom ispovijesti o hidžabu želim vam reci da vas hidžab nece sprijeciti u ostvarivanju vaših snova. Vjeruj mi – meni seki koja ti iz iskustva kažem. Samo neka to bude pokoravanje da On bude zadovoljan, a ne robovi Njegovi. Dosta ciljeva sam do sada uspjela ostvarila, a tek koliko cu ih tek ostvariti in shaa Allah.
— Saliha Becirovic