челични морал нетакнут, не могаше бјелосвјетске протуве и але од твога не
такнутог поноса, од твога челичнога морала, очерупат ни мрвицу, исто као ни
твоме– нашему оцу. Био си његова вјерна копија, зато си био братственичка
перјаница. Срећан до неба што сам те таквог имао, вјечно несрећан што сам те
изгубио. Никада нећу заборавит ту ноћ јер претекох некако, а боље да нијесам
у тој мојој страшној ноћи, гледајући како се гаси последња искра живота у очи
ма мога брата Сава, који ми у том тренутку упути дуг поглед пун братске љуба
ви и топлине. Ја склопих његове очи а моје искапаше ових дана, али немам то
лико суза да те могу оплакати. Мој лелек до неба не може те излелекат кад гласа
више немам, брате мио. Моје срце је болесно и крвари без твоје братске љуба
ви. Остаћеш заувек мој велики брат. За мене никад нећеш умријети. „Јер кад се
роди честит човјек, чиста срца и јасног разума, то свето тројство је једини
закон изнад умирања“. Све што учињех за тебе је само ова моја прича, да никад
не паднеш у заборав.
Опрости!
Мој брат Саво Миров