СПОМЕНИЦИ СУ СПАС
„Један међу њима на простору Црне Горе понајвише свијетли“
ИСТОРИЈСКУ чистоту и славу, попут Илијаде и Одисеје, задобише
наши преци у чувеној Мојковачкој бици и оставише нам у аманет да је
славимо и чувамо као наук за следећа покољења.
Не бојећи се никога, сем Бога више себе, уђоше у неравноправну битку за
част да оставе залог за нашу слободу, чиме се можемо дичити за вијек вјекова.
Знали су они, наши преци, да ће седмог јануара шеснаесе остати на вјечној
стражи на пропланцима Бјеласице, Сињавине и Бојне Њиве, или ће постати
сужњима у аустроугарским казаматима. Али то је цијена да се никада не пре
кине пупчана врпца једнога народа у двије српске државе.
Њихово прегнуће и хеорјство, које је задивило Европу, сада бацају под ноге
они који се не боје Бога, а не стиде се Народа. Мислите да ћете задобити сла
ву ако прекинете посљедњу копчу Србије и Црне Горе. Посљедња копча је у на
шим генима и то нам нико не може одузети.
Само ћете нам оставити драчу и горчину у души, а вама глогово трње ће из
расти на путу због вашег дукљанског наума да скинете Јанка са мојковачког трга.
То вам никад неће бити опроштено, као ни ово шта радите од Српске црк
ве и српског језика.
Зато су једини спас споменици, рачунам да их неће рушити као Албанци на
Косову, а на њима пише ко смо.
На простору од Лијеве Ријеке до Матешева, не рачунајући више ни једно
мјесто у бившој Југославији, за државу Црну Гору под командом Јанка Вуко
тића у Балканском рату погинуло је мојих осам Крушчића. Гле чуда, у Првом
свјетском рату под командом истог војсковође опет погибоше осам Крушчића.
Држава Југославија се одужила њима као и другим братственицима, подигоше
споменике на гробљу у Лијевој Ријеци.
У Другом свјетском рату је погинуло више, међу њима и народни херој Вук
ман Крушчић чија је спомен плоча такође на гробљу у Лијевој Ријеци, а он је
сахрањен на Горици са осталим народним херојима.
Ето толико, само на том простору наше мало братство задужи Црну Гору
па ми скоро једно шпијунче рече: „Кад волиш Србију, сели се за Србију“.
Таква једна сплачина, коме у три рата не погибе нико, само ако му је ко пао
са кобиле, једино су се добро занимали за исход сваког рата, па мисли да је ње
гов глас за независну Црну Гору вреднији од оволико погибенија.
Оваквих порука у посљедње вријеме има доста, али споменика има више,
они казују све.
Идући тако кроз историју, дођосмо до посљедњег рата ’90– ‘99 године и по
следњег споменика који је направљен у Мојковцу.