– Вама Црногорцима су потребни ови гдје нема рудника, важно је да се
приме рудари, да примају плату и да свијет чује.
Чудан човјек, помислих, како се сјети свега овога. Грк, а добро познаје нашу
историју и рударство.
– Не чух – вели – чеговић си ти?
Казах му се.
– А ти Васојевић, златио се. Шта тамо има ново?
Сада си на мом терену, помислих. Готов си.
– Најважније је што мој Васојевић пише ову националну историју, а посеб
но комитски покрет Радомира Вешовића.
– Бјеше ли како је Раша накитио?
– Бјеше вала, као да је с њим спавао у брачном кревету, јер му знаваше и
број ципела.
– Лако му је било кад је податке дао Бапко Осман.
– Шта још има ново у Црној Гори, причај ми:
– Један тим стручњака направио је црногорску азбуку.
– Па како сада изгледа то чудо?
– Најважније је да смо додали слово „ше“.
– Е, зато вам свака част! Нијесте могли више сјести као људи, сада можете
„шеђет“ по цијели божји дан.
– Можда се то десило због сјекире, јер је ова по српској азбуци била тупа
као мотика.
– Можда ћете имати мале проблем са гласовном промјеном, палатализа
цијом. У том случају, ваш пекар неће моћи да пече, мораће да пеке хљеб.
Ако будете имали што појести, ви не морате с хљебом, можете и са лебом.
– Када се овако лијепо испричасмо, кажи ми шта има ново?
– Чуо сам да пишемо „Црногорско огледало“, јер ово је српско толико пребу
кирано, ниђе више значајног човјека тамо да угурамо.
– Молите Бога да вам се тамо углави Рамо брато, да се човјек први пут види
у зрцалу и споља и изнутра.
Ко је овај човјек те нас тако фино сјетује? Гдје сам га видео, фала богу?
– Ђе помену „Српско огледало“, како сада стојите са Његошем? – опет ме
подбада.
– У овој борби између нас Црногораца и Срба није се никако показао, као
да је био Срб или не дај боже Рус. Обично пискарало! Морам вјероваати
кад то каже „крилати Мишко Шишко“.
– Но да ја тебе питам: ко си ти Матијасе, ти ми читави дан постављаш др
жавна питања? Матијасе, све признај!
– Признајем све – предаде се.
– Ти си онај што је најгђу ствар рекао за Црну Гору – „Црна Гора да не може
гора, Црна Гора све гора и гора“. И оно исто „боже мили, нема већег чуда, но што пишу послије Његоша“. Мора да си мислио да ти и Његош тобо
же пишете, а ми да га не каменимо. Е, Матијасе Србине, ово ћемо распра
вити са органима.