ТАВАРИШЋ ПУКОВНИК
И КАПЕТАН ВЛАСИ
ЈЕДНОГ дана, готово на крају рата, бану Терзо (генерал Терзић) у штаб Треће
санџачке бригаде. Са њим извјесни пуковник Рус са својом пратњом – два
млађа официра.
За два дана биће главна прослава у Пријепољу. Рус је ту у улози посматра
ча, али га више интересује шта се ради у штабу бригаде, као и да се изврши
усклађивање мапа. Тражи последњи билтен штаба бригаде. Готово поскочи с
мјеста кад прочита како је текла акција хватања Јагоша Кораћа са групом чет
ника у Ћаловића клисури.
– Ко је човјек који је рукодовдио овом акцијом?
– Управо улази наш Чапајев – казују му.
Упознаше нас. Објаснише му како сам добио надимак Чапајев.
– Дозволите тавариш пуковник да се представим...
– Честитам, капетан Власи (Брко). Мора да је било врашки тешко извести
ову акцију.
Он мало српски, мало руски – добро га разумијем.
– Није било тешко. Нађеш овако, као ово мјесто – куцнем два пута кажипр
стом онако овлаш неодређено на карти, која ту висаше, а да је нијесам че
стито ни погледао. – Опколимо такву „мишју рупу“ са четницима и готово.
Нећу у ствари ништа да објашњавам, нити да придајем велику важност, јер
се никад у животу нијесам хвалио. Русу се свиђа овакво моје понашање. Пру
жи ми руку.
– Још једном честитам!
Послије ручка причамо о свему, али Рус инсистира да пуцамо из пиштоља.
– У шта се кладимо? – питам Рујкана.
Свако пуца својим пиштољем. Ко побиједи, носи пиштољ оног другог.
– Ја будет измјерит растојање, ти Власи мету.
Устанем, узмем бритвулин и одсијечем дугме са старог шињела који ту висаше.
– Оћењ је маљенки!
– Маљенки мени, маљенки теби. Сад ти одабери растојање.
Он одброји десет корака, као десет метара. Таква му је процјена.
– Тавариш пуковник, имате част.
Он опали први метак и много премаши. Ја видим колико је сати, па кажем
још, па још, па још... он испразни цијели шаржер. Вадим пиштољ, нанишаним,
прекидам дисање, опалим и дугмета ниђе нема.
– Да ли је ово могуће – узвикну Рус. – Богађи, као прави Чапајев!
Сав је црвен у лицу од муке. Позива млажег официра, његовог пратиоца,
узима му пиштољ и пружа ми. Каже: – Тебја уопште не требает док сам ја ту.