„КОСМАЈ“
ЧВРСТО је отац газио улицама од блата, а тога по Бачкој и Банату најви
ше има. Нијесмо слутили, ни он, ни ми, да ћемо ускоро сви заједно бити
гажени у том истом блату. Од великог богатства снађе нас оно „имали
па немали“!
Наша породица је бројна – отац, мајка, двије сестре и петорица браће. Ђе
војке, моје сестре, имају своју собу, намјештај, клавир и радио. Све је то отац
добио као реквизицију из официрске задруге.
Моја старија браћа имају лопте, приборе за пецање, па пецају на каналу по
цијели дан. Најстарији Радомир (Мујо) има боксерске реквизите – рукавице,
крушке и федере за растезање. Већ боксује за „Славен“ из Руме и побиједио је
на боксерској ревији.
Отац је на свеармијском такмичењу у гађању из пушке у Новом Саду, за
освојенмо прво мјесто, добио награду – радио „Тесла“. Такав смо већ имали и
поче велика борба око њега. Брко богами на крају попусти и браћа га добише.
– Сада све имате, само да учите. Под тим условима сте га добили, ништа
вам више не треба – рече им. –Ето, као да сте синови Титови, а не моји!
Нас двојица најмлађих имамо собу пуну играчака.
Оде отац на службени пут у Београд, а кад се врати донесе радио „Космај“.
– Купио сам га да слушам Москву и Београд – објасни ми.
Боже мили, чинило се да ништа на свијету нема љепше од тог радија. Ка
заљке му као у компасу, дизајн лијеп, а нема станице коју не хвата. Педесете го
дине у једној кући имати три радија било је веће богатство него да данас имаш
ко зна колико телевизора и музичких линија!
За један дан, један сат, нигдје ништа више не остаде од тога! Све што смо
имали, а што је било вриједно, преселише оном главатом чудовишту што је
живјело у сусједној кући, а замијенило је на дужности нашег оца. Више је на
кљусе личио нови комадант града, но кљусе на коња.
Мајка плаче данима. На крају признаде ђеци да је Миро ухапшен. Једнога
дана дође у Генералштаб. Понијела је рачун за „Космај“ и вратише нам га.
Мира не можемо никако да посјетимо. Наредили су или да га се одрекнемо
или да напуштамо кућу. Да изаберемо, ово прво или пут под ноге, па за Црну Гору.
Тако се ми станисмо у Мојковцу, у стару, трошну кућу на Чубровом пољу.
Ужућеле ђевојке под, окречиле, очистиле и опрале, распоредиле то мало сиротиње.
„Космај“ зазузео почасно мјесто на врх креденца. Испод њега један, а на
њему други уштиркани миље. Али, шта је боље кад струје њема.
Најстарија сестра Боса се запослила у Комбинату „Вукман Крушчић“. Биће
одсутна неколико дана, одредили су је на домаћички курс. Искористи њено од
суство тетка Јеша, па сваки дан напада мајку.