РОДОНАЧЕЛНИК
ДВОЈИЦА Васојевића – Мијомановића, два рођена брата, убише бега у
Пећкој нахији и побјегоше у Лијеву Ријеку. Тамо се десише велике борбе
са Турцима. Млађи брат западне за једну палу крушку па из згодног закло
на уби седморицу Турака.
Од тога дана, Дмитар Вуков Мијомановић постаде Дмитар Паликрушка,
тако пише у књизи „Племе Васојевића“, доктора професора Р. Вешовића и Ј. Ер
дељановића, писаној 1929, а штампаној 1935. године у Сарајеву.
Како Дмитар имаде доста синова, они се размиљеше по Црној Гори, Ср
бији и Косову. Све су прилике, према ономе што је писало и што се чуло, да су
од Паликрушке – Крушке, Крушкићи и Крушићи. Тако пише пуковник Милан
Крушчић у сојој књизи „Брат–
ство Крушчића“.
Међутим, за мене је најваж
није да су сви Крушчићи, одав
де до Аустралије, гдје год да
их сретнеш, сигурни потомци
Дми тра Вукова Мијомановића,
кас није Паликрушке.
Слава нам је Аранђеловдан,
а крај Лијева Ријека.
По таквом јунаку, свом пре
т ку, доби име Дмитар Радојев.
Вјерује се да је он био већи
јунак од свих. Био је један од
триста Васојевића који су ишли
на Јавор и даље. У славу тим ју
нацима постоји спомен плоча
у Цетињском музеју, на којој је
име Дмитра Радојева.
Али, на тој спомен плочи
коју ју подигао краљ Никола, од
њих триста нашло је мјеста само
њих неколико знаменитих јуна
ка – четобаша. Исту такву плочу,
прије неколико година, напра
вили су Васојевићи, која се на
Спомен плоча на којој је име
лази на гробљу у Лијевој Ријеци.
Дмитра Радојева Крушчића, мога прађеда