Радош – Рајко, иза Радо
мира, био је права напаст. То
се баш лако не може описати.
Нас млађе је тукао и мучио, а
сви су му били криви.
Тако ручавамо, он и Са
вић срчу супу из једног
тањира.
– С твоје стране је љепше
– каже Рајко и окреће
тањир. Спавају на јед
ном кревету. Опет
вели:
Најстарија сестра Боса и најстарији брат Радомир на дан
– На твом крају је љепше!
Босине свадбе (октобар 54 године).
Пребаци се, па се после
пет минута покаје.
Досјетио се да истренира овна нашег првог комшије. Слуша га као да је
пашче! На кога Рајко покаже прстом и каже ђан, ду, ду, ду, спасавај се ко умије
и може.
Вјерујем да је све ове јаде радио да би се осветио баби Видри, маћехи наше
мајке. Баш је био укрвничио. Ево ти ње једног дана. Он раздражи овна, показа
руком, па га пусти! Боже мили, како је полетио! Сподби је отпозади право у тр
тицу, баци је пет метара. Удари јој крв на нос и на уста. Понесоше је тада и ни
кад више није долазила.
Такав је Рајко и данас остао исти.
За Савића– Сава, који је био неку годину испред мене, важи исто што и
за Босу. Најплеменитија душа људска која земљу гази. Он је једини, у ствари,
скроз личио на нашег оца, иако је Миро мислио да ћу то да будем ја.
Слободан– Слобо, ја сам нешто између свих њих. Нијесам ни близу храбар
колико Мујо, али нијесам ни кукавица. Нијесам пексим колико Рајко, али није
сам ни цвијеће. Кад поредим правду Савову и моју, његова је већа и љепша, али
ни ова моја није баш неправда.
Раде Шипчић је био одмах иза мене и све смо дијелили. Имали смо један
тањир и један кревет. За њега би могло да се каже готово исто што и за мене.
На крају ће се родити Милош, он је истресак. Ми смо већ били поодрасли,
тако да нам је он служио као нека играчка. Чини ми се да му се због тога сам од
себе натурио надимак Бућо Бућко. Као да смо жељели да никад не одрасте и
увијек остане мали и наравно најмлађи.
За крај сам оставио нашу мајку. Готово ме страх да о њој пишем. Много ме
боле њене патње и муке којима се за нас намучила. Кад јој сузу нијесам видио
у оку, знао сам да је држи у грлу. Много ми је тешко и данас кад се сјетим да је
неки пут нијесам послушао.
Ако мајка може да буде више од мајке, онда је то била она!