ОТАЦ СЕ ВРАЋА КУЋИ
ЖИВИО сам дуго од те успомене. Причало се и препричавало стоти
нама пута како сам био у посјети оцу у затвору у Билећи. Сада писма
стижу мјесечно. Види се да су ипак мало слободнија. Пита чак шта
раде комшије.
Боса се удала осмог новембра. Направисмо некакву свадбу и пресвадбова
смо. За петнеасет дана мора се ићи у поди. Од јутра почиње спремање. Наше
Чуброво поље је велика равница, дугачка неких пет стотина метара. На самом
почетку те пољане је заједничка кућа, наша и покојног стрика Секула. Радуло
ва је по средини и на крају Димитријина. Преко читаве те пољане трче момци
и ђевојке. Читава читалачка група – тога дана су код Дила прорађивали мате
ријале.
Зашто ли трче тако, вичу као да нешто гори! Нешто се догађа, још су дале
ко, не чујемо их добро.
– Куку мене, да ми Мујо није на струју изгорио – завапи мајка.
– О, Даринка! О, Даринка, кума Даринка, о стрина Дарка – најбржа је наша
Драгица, најбоље је чујемо.
– Муштулук, о стрина Дарка! Дошао је тај и тај из затвора. Биће и стрико
Миро пуштен двадесет деветог новембра!
Сви јој трчимо у сусрет. Стиже комплетна читалачка група, хтјели би да
нам кажу, али не могу да дођу до даха.
Коначно схватисмо, Миро– Брко, мој отац, биће пуштен за Дан Републике!
– Помиловао га Тито – рече Јелисавка.
Падамо по ливади од среће, плачемо сви, па се љубимо. Мислим да сам за
тренутак остао без свијести, а онда видим Рада како прави колутове.
– Не вјерујем – рече мајка – нијесам ја те среће!
Сви је убјеђују, готова ствар, она још врти главом. Већ стижу Булатовићи и
Видојевићи, прве комшије, доносе исте гласе.
– Дана ми данашњег, милијега гласа у мом вијеку нијесам имала – рече до
бра наша тетка Љубица Станкова.
– Ево, гледај, замало да уграбим Босиљки у поде. Данас двадесет и трећи, а
Мирчета, ако бог да, тридесетог или првог својој кући – вели мајка.
Попи се пола димиџане ракије што је била припремљена за пођане. Не
жали мајка, поново ће припунити, код кога другог него код Станка.
Код пријатеља Смоловића троструко славље – због пођана, Мировог до
ласка, а пуштен и Јокан.
Јес’, велика група биће пуштена, ипак је ту највише кумовао Ранковић .
убијеђен је Јокан.