БОГАТИ СИРОМАХ
БИО сам тада неизмјерно богат и срећан јер сам упознао читаву плејаду
људо који су обиљежили једно вријеме. Људи који су ушли у историју јер
су и сами били жива историја.
Било је међу њима високообразованих и оних који су то мање били. Било је
генерала, пуковника, министара, командира, комесара, носилаца Обилића ме
даља, Споменице 1941, народних хероја.
Они су плијенили све око себе, изнад свега били су велики јунаци. Били су
то ратни другови и пријатељи мога оца. Кад се он вратио са Голог отока, сви су
били гости у нашој кући.
Једне ноћи дође Жижа, Живко Жижић, тада сам га први пут видио. Ко би
сад набројао све његове функције, од члана партије до секретара партијске ор
ганизације, од војника до комесара бригаде, и на крају министра. Био је највећи
ауторитет међу свима нама који смо остали живи, рекао је отац за Живка.
Вукосав Којо Бошковић је послије свега стигао до секретара (министра)
Удбе за Црну Гору. Нема задатка који му је партија поставила и да га није извр
шио. Умрије му син четрдесет друге године, треба га сахранити. У међувремену је
добио задатак да донесе Јакићу повјерљиви материјал за Пљеваља, и то све кроз
непријатељску територију. То се не може одложити, то је прече од свега. Напусти
сахрану и изврши задатак. Нијесу то мале ствари, ко би то данас урадио!
Челични људи, рекао би Миро за Милорада, Панта и Ђола, а сви ратни ко
манданти. Није им потребно помињати презиме. Наћићете их у хроникама Ко
лашина, Бијелог Поља и Мојковца. Наћићете их у туђим мемоарима, своје није
су писали из скромности, наћићете их у историји.
Каквих ли све људских судбина има: Спакута, Спасоје Журић поведе чита
ву породицу у партизане и сви му погибоше. Када га 1948. године ислеђују због
тога што је информбироовац, а узгред га наравно бију, он каже: „Правилно, друг
милицајац! Небило ја са свом фамилијом одит у партизане па ме сад добро на-
грађујете“! А био је један по годинама од најстаријих кад је дошао у партиза
не. Ни тада се није предао. Ожени се поново и заслужи другу породицу, каква
њему доликује.
Војо, ко зна на које је све дужности био. Стигао је чак и до члана Централ
ног комитета Босне и Херцеговине. Исто тако Милош Бегов, али он члан Цен
тралног комитета Црне Горе.
Милош Лукин се успео до команданта ратног у Босни, учесник Игманског
марша. Отац му Лука носилац Обилића медаље. Ко зна ко је већи јунак од свих
Журића које сам овдје побројао? Моја маленкост их је служила ракијом, гледао
сам у њих као у бога.
Кад слушаш како прича Никола Ђукић рекао би да му је у животу све било
потаман, као да га никад ни бува није печила. Гуслао је и пјевао уз гусле кад му