лу. Иди кући, иди ђе оћеш, иди у пичку материну, јебо ти пас матер, окре
ну се и оде. Ја не могу да вјерујем, па прво сједох да се одморим, ноге ме
не служе. Дођох некако кући и причам оцу. Он дуго ћути, нешто мисли,
па каже – нијеси ти јунак, обична си блеса. Он је јунак, тешко ли је њему
данас било не убити те. Ја одох да тражим тога човјека, а ти се одмори два
дана, обриј, тури петокраку, па право код њега, кукала ти твоја мајка. Да
је био неко други мјесто њега црни би ми се барјак данас вијо на кући. Ти
си ми јединац, будала једна незнавена. Обуче одијело за изласка, нареди
се не може љепше, закачи Карађорђеву звијезду, био је Солунац, узе пр
шуту и димиџану ракије и оде да тражи Брка. Служио сам га као бога,
гледао у њега као у свеца и био сам му одан да оданијег од мене није било.
Примичемо се Коловрату код Пријепоља, а он каже:
– Оно су моје три куће, а имам само једног сина. Да оће доћи један син Ми
ров да му дарујем ону једну, да ми Радиша има брата.
– Е па онда да сиђем с тобом – казах му и дадох личну карту. Не умијем вам
описати колико искрености и љубави исказа и на крају рече:
– Пас био ако ти кућу не преписао, само дођи код мене, да још ово мало ста
рачких дана проживим у успоменама на твога оца који ми је главу спасио.
Не знаш ти какав ти је отац био човјек!
Никола Вукадина Крушчића, рођен 1910. у селу
Народни херој, Вукман Крушчић,
Бјелојевиће. Борац батаљона Алекса - Бећо Шилас.
1933. године
Члан КПЈ од 1938. године. Тешко рањеног на Барама
Краљским, 1942. године, ухватили га четници и
стрељали у Колашину.